Prehrambena Industrija - Srbija

Evropa menja propise i olakšava doniranje hrane

Prema poslednjem istraživanju Centra za unapređenje životne sredine, svako od nas, u proseku godišnje baci 27,7 kilograma jestivih i 80,4 kilograma nejestivih delova hrane. Samo za godinu dana stanovnici glavnog grada bace oko 200.000 tona hrane. Na prvom mestu je povrće (10,2 kilograma), voće (8,5), hleb (4,7), meso (3,6) i mlečni proizvode (0,7) po stanovniku. Stručnjaci kažu da namirnice bacamo po automatizmu, dakle razbacujemo se, što je nedopustivo zbog toliko gladnih ljudi, ali i zbog neracionalnog odnosa prema planeti koju na ovaj način zagađujemo. Situacija nije mnogo bolja ni u Evropi koja se takođe bori protiv ovog problema. Predstavnici Evropske komisije su juče saopštili da će početi da menjaju propise koji se tiču tržišnih standarda za prodaju voća i povrća, a da će biti olakšano i doniranje hrane koja je do sada zbog raznih problema sa etiketama završavala u smeću.

– Ove promene propisa bi trebalo da dovedu do toga da voće i povrće, koje estetski, oblikom ili dimenzijama ne odgovara tržišnim standardima, ipak može da se lakše plasira u lokalnu i direktnu prodaju. To će olakšati život proizvođačima – izjavila je Biljana Borzan, evroparlamentarka. Ona je bila i izvestitelj Evropskog parlamenta za smanjenje bacanja i povećanje doniranja hrane.

Borzanova je objasnila da će nova pravila, s jedne strane, smanjiti bacanje i rasipanje namirnica koje su bezbedne za potrošače, a sa druge će omogućiti proizvođačima da sveže proizvode prodaju direktno kupcima ili u lokalnim trgovinama.

– Velike količine potpuno jestivog voća i povrća zbog estetskih razloga, poput mrlje na jabuci, veličine ploda ranije nisu ni stizale na tržište ili su se prodavale kao jeftinije sekundarne sirovine. Na ovaj način će se poljoprivrednicima više isplatiti trud koji su uložili da bi to voće i povrće završilo kod kupaca – navela je Borzanova. Prema najavljenim pravilima Evropska komisija će ubuduće proizvode namenjene donacijama izuzimati od propisa u vezi sa deklaracijom. Sada će se smanjiti birokratija prilikom doniranja hrane, što je u većini slučajeva sprečavalo trgovce u toj nameri. Zbog pravnih procedura oko označavanja namirnica do sada su velike količine završavale u smeću. U Evropi se dešavalo da hrana koja je namenjena za tržište neke druge zemlje, nije mogla da se donira u drugu državu, a sada će se i to promeniti. Inače iz EU podsećaju da bi sve zemlje članice do 2030. trebalo da prepolove količine bačene hrane, s tim da se kao polazna osnova uzimaju količine izmerene 2020. godine.

Radmila Ivetić, predstavnik „Banke hrane Beograd”, izjavila je za naš list da ova organizacija podržava sve propise i promene koje mogu da dovedu do boljih uslova za doniranje namirnica u Srbiji.

– Ne znam u ovom trenutku da li će se ovi propisi primenjivati i kod nas, ali mi svakako podržavamo sve promene koje će nam olakšati posao i povećati količine donirane hrane. Mi i dalje čekamo promene propisa poput onih koji se odnose na deklarisanje i rokove upotrebe namirnica, kao i zakon o depozitnoj ambalaži koji bi nam omogućio obezbeđivanje novca za funkcionisanje naše organizacije – kazala je Ivetićeva. Dodala je da ovi propisi nikako da dođu na red za promene. Kada je reč o bacanju hrane u komercijalnom sektoru ona je najzastupljenija u vrtićima, u kategoriji povrća, zatim voće u sektoru maloprodaje, dok su na trećem mestu namirnice poput mesa, ribe, jaja, hleba i peciva. Istraživanje o direktnom merenju otpada od hrane u domaćinstvima je pokazalo da svaki stanovnik Beograda u proseku godišnje baci 108,1 kilogram jestivih i nejestivih delova namirnica. Godišnje je to oko 205.000 tona, što naš glavni grad svrstava u vrh evropskih gradova po količini generisanog otpada od hrane.